Успешно завршена вежба постављања мобилне опреме за заштиту Параћина од великих вода реке Црнице
26.11.2024.
Успешно завршена вежба постављања мобилне опреме за заштиту Параћина од великих вода реке Црнице
У Пријепољу постављен мобилни систем за заштиту насеља Шарампов од великих вода реке Лим
19.11.2024.
У Пријепољу постављен мобилни систем за заштиту насеља Шарампов од великих вода реке Лим
Дефинисане активности на реализацији пројекта “Заштита Обреновца од великих вода Колубаре и Тамнаве“
13.11.2024.
Дефинисане активности на реализацији пројекта “Заштита Обреновца од великих вода Колубаре и Тамнаве“
Одговор на наводе покрета Крени-промени о оштећењу Савског насипа услед радова на изградњи EXPO 2027
22.10.2024.
Одговор на наводе покрета Крени-промени о оштећењу Савског насипа услед радова на изградњи EXPO 2027
Специјалистички тимови за спашавање из Србије од јутрос интензивно раде на проналажењу несталих лица
07.10.2024.
Специјалистички тимови за спашавање из Србије од јутрос интензивно раде на проналажењу несталих лица
Одржан састанак поводом радова на регулацији река Рашке, Јошанице и Трнавице у Новом Пазару
29.08.2024.
Одржан састанак поводом радова на регулацији река Рашке, Јошанице и Трнавице у Новом Пазару
Представљен пројекат „Danube Water Balance“ од огромног значаја за цео регион дунавског слива
01.07.2024.
Представљен пројекат „Danube Water Balance“ од огромног значаја за цео регион дунавског слива
Уведена ванредна одбрана на сливу реке Лукавице и Топчидерске реке на Водној јединици „Београд“
28.06.2024.
Уведена ванредна одбрана на сливу реке Лукавице и Топчидерске реке на Водној јединици „Београд“
Чишћење наноса заштитних решетки на ЦС „Велики Макиш“ у циљу спуштања нивоа воде у каналу
28.06.2024.
Чишћење наноса заштитних решетки на ЦС „Велики Макиш“ у циљу спуштања нивоа воде у каналу
Обележено 20 година Међународног дана реке Дунав
27.06.2024.
Обележено 20 година Међународног дана реке Дунав
Упозорење у складу са актуелним метеоролошким прогнозама РХМЗ-а и очекиваним обилним падавинама
10.06.2024.
Упозорење у складу са актуелним метеоролошким прогнозама РХМЗ-а и очекиваним обилним падавинама
Спроведена акција чишћења приобаља „Нека река Сава буде плава“ поводом Међународног дана реке Саве
28.05.2024.
Спроведена акција чишћења приобаља „Нека река Сава буде плава“ поводом Међународног дана реке Саве
Велика акција чишћења приобаља „Нека река Сава буде плава“ у сусрет Међународном Дану реке Саве
27.05.2024.
Велика акција чишћења приобаља „Нека река Сава буде плава“ у сусрет Међународном Дану реке Саве
Званично пуштен у рад потпуно реконструисани хидромелиорациони систем „Парменац – Чачак”
22.05.2024.
Званично пуштен у рад потпуно реконструисани хидромелиорациони систем „Парменац – Чачак”
Почетак акције чишћења приобаља реке Саве поводом обележавања Међународног дана планете Земље
22.04.2024.
Почетак акције чишћења приобаља реке Саве поводом обележавања Међународног дана планете Земље
Проглашена ванредна одбрана од поплава на водној јединици „Лим-Пријепоље“ на сектору С.7.
22.11.2023.
Проглашена ванредна одбрана од поплава на водној јединици „Лим-Пријепоље“ на сектору С.7.
Директор ЈВП „Србијаводе“ у обиласку радова на изградњи система за наводњавање „Ресавска целина“ у Свилајнцу
31.10.2023.
Директор ЈВП „Србијаводе“ у обиласку радова на изградњи система за наводњавање „Ресавска целина“ у Свилајнцу
Oдржан састанак са представницима EBRD-a поводом реализације пројекта изградње бране „Памбуковица“
20.10.2023.
Oдржан састанак са представницима EBRD-a поводом реализације пројекта изградње бране „Памбуковица“
Представници ЈВП „Србијаводе“ на међународној конференцији “ESRI User Conference“ у Сан Диjегу
12.07.2023.
Представници ЈВП „Србијаводе“ на међународној конференцији “ESRI User Conference“ у Сан Диjегу
Едукативне радионице за децу у Музеју науке и технике и акција чишћења поводом Међународног дана реке Дунав
28.06.2023.
Едукативне радионице за децу у Музеју науке и технике и акција чишћења поводом Међународног дана реке Дунав
Одржана 21. Седница Сталне радне групе Међународне комисије за заштиту слива реке Дунав (ICPDR) у Београду
18.06.2023.
Одржана 21. Седница Сталне радне групе Међународне комисије за заштиту слива реке Дунав (ICPDR) у Београду
ЈВП „Србијаводе” представило Пројекат „Зелено-плава Србија” на „Сајму зелених идеја, иновација и пројеката"
05.06.2023.
ЈВП „Србијаводе” представило Пројекат „Зелено-плава Србија” на „Сајму зелених идеја, иновација и пројеката"
Проглашена ванредна одбрана од поплава на Водној јединици „Велика Морава - Ћуприја, Параћин”
04.06.2023.
Проглашена ванредна одбрана од поплава на Водној јединици „Велика Морава - Ћуприја, Параћин”
Спроведена акција чишћења приобаља „Нека река Сава буде плава“ поводом Међународног дана реке Саве
01.06.2023.
Спроведена акција чишћења приобаља „Нека река Сава буде плава“ поводом Међународног дана реке Саве
Директор ЈВП „Србијаводе“ о тренутној хидролошкој ситуацији и акцији “Да нам река Сава буде плава”
01.06.2023.
Директор ЈВП „Србијаводе“ о тренутној хидролошкој ситуацији и акцији “Да нам река Сава буде плава”
Проглашена ванредна одбрана од поплава на реци Добрави на Водној јединици „Сава-Шабац” сектор С.4.
31.05.2023.
Проглашена ванредна одбрана од поплава на реци Добрави на Водној јединици „Сава-Шабац” сектор С.4.
Велика акција чишћења приобаља „Нека река Сава буде плава“ поводом Међународног Дана реке Саве
30.05.2023.
Велика акција чишћења приобаља „Нека река Сава буде плава“ поводом Међународног Дана реке Саве
ОБАВЕШТЕЊЕ о тренутној хидролошкој ситуацији
04.04.2023.
ОБАВЕШТЕЊЕ о тренутној хидролошкој ситуацији
Саопштење поводом замућења воде на реци Рзав
04.04.2023.
Саопштење поводом замућења воде на реци Рзав
Република Србија преузима председавање Међународном комисијом за заштиту реке Дунав за 2023. годину
28.02.2023.
Република Србија преузима председавање Међународном комисијом за заштиту реке Дунав за 2023. годину
Уручено признање ЈВП „Србијаводе” у оквиру Пројекта УНДП-а „ЕУ за Зелену агенду у Србији”
20.02.2023.
Уручено признање ЈВП „Србијаводе” у оквиру Пројекта УНДП-а „ЕУ за Зелену агенду у Србији”
Дефинисане даље активности на реализацији пројекта изградње система за наводњавање Неготинске низије
10.02.2023.
Дефинисане даље активности на реализацији пројекта изградње система за наводњавање Неготинске низије
ИНФОРМАЦИЈА О СТАЊУ ВОДА НА ДАН 12.12.2024.
Водостај Дунава је у мањем порасту и стагнацији са тенденцијом мањег пораста и стагнације наредна четири дана.
Водостај Тисе је у стагнацији са тенденцијом стагнације наредна четири дана.
Водостај Саве је у стагнацији са тенденцијом стагнације наредна четири дана.
Водостај Велике Мораве је у мањем опадању са тенденцијом мањег опадања и стагнације наредна четири дана.
Водостаји на Дунаву су у домену средњих и средње ниских, на Сави и Тиси су у домену средње ниских, а на Великој Морави у домену ниских вредности за ово доба године.
Информатор о раду
Информатор о раду ЈВП „Србијаводе“ сачињен је у складу са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаja („Службени гласник РС“ бр. 120/04, 54/07) и према Упутству за објављивање информатора о раду државног органа („Службени гласник РС“ бр. 57/05). Комплетан текст Информаторa можете преузети на линку овде https://informator.poverenik.rs/informator?org=vTxGeRs6CXFnKcnje.
ИНФОРМАЦИЈЕ У ВЕЗИ НАКНАДЕ ЗА ОДВОДЊАВАЊЕ МОЖЕТЕ ДОБИТИ НА ТЕЛЕФОНСКЕ БРОЈЕВЕ:
за Општине са подручја ВПЦ „Морава“: 018-4258-185 локали: 137, 138, 140;
за Општине са подручја ВПЦ „Сава-Дунав“: 011-2018-110
БЕСПЛАТАН ПОЗИВ на 0800 121122
КАРТЕ УГРОЖЕНОСТИ И КАРТЕ РИЗИКА ОД ПОПЛАВА
У складу са Законом о водама („Службени гласник РС“ број 30/10, 93/12, 101/16, 95/18 и 95/18-и др.) управљање ризицима од штетног дејтва вода обухвата израду прелиминарне процене ризика од поплава, израду карата угрожености од поплава и карата ризика од поплава као и израду и спровођење планова управљања ризицима од поплава.
ОГЛАС ЗА ПРИКУПЉАЊЕ ПИСМЕНИХ ПОНУДА ЗА ЗАКУП ВОДНОГ ЗЕМЉИШТА У ЈАВНОЈ СВОЈИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (за вађење речног наноса)
Обрасци за издавање водних и других аката
Поштовањем препорука и упутстава може се спречити ширење вируса COVID-19 у Србији
Уколико кашљете или кијате, прекрите уста и нос папирном марамицом или подлактицом.
Перите руке често и темељно, сапуном и водом. Често користите средства за дезинфекцију.
Избегавајте додиривање очију, носа и уста.
Уколико имате неизоставну потребу за организовањем састанака, учините то тако да будете на дистанци од 2 метара.
Уколико немате преку потребу за физичком присутношћу на састанку, исти одржите путем видео линка.
Обавезно коришћење личних заштитних средстава у затвореном простору.Исказивање интересовања за вакцинисање против COVID-19 Пријава на: https://imunizacija.euprava.gov.rs
22.02.2021.
07.02.2023.
Пројекти
ЈВП „Србијаводе“ у оквиру својих активности ради на пројектима који за циљ имају заштиту и побољшање квалитета вода, одржавање и коришћење вода и смањење ризика од штетног дејства вода.
Корисни линкови
Да ли сте знали?
Захваљујући акумулацији Барје, Лесковац има једну од најквалитетнијих вода за пиће
Изградњом бране на реци Ветерници у подножју планине Кукавице настала је акумулација „Барје“...
Последице климатских промена већ видљиве
Природне катастрофе широм света су све учесталије и сведоци смо поплава, пожара, топљења глечера...
Екстремно топљење леда на Гренланду може да изазове поплаве у свету
Све чешћи екстремни временски услови попут обимних падавина и суша, последица су климатских промена...
Климатске катастрофе пет пута чешће последњих година
У последњих 50 година број климатских катастрофа, попут поплава и топлотних таласа, повећао се 5 пута...
Утицај климатских промена на екстремне временске непогоде
Утицај који климатске промене имају на живот савременог друштва и читаву природу је веома озбиљан изазов модерног доба...
Да ли сте знали да је река Неродимка једина река у Европи која се улива у два мора?
Бифуркација или расток, је појава када се ток реке рачва у два слива...
Да ли сте знали да је Бељарица позната као „Београдска амазонија“?
Бељарица представља мочварно подручје на површини од 900 хектара....
Подземне воде- невидљиве, али најважније
На овогодишњој Светској недељи воде, одржаној од 23.-28 августа...
Да ли сте знали да су поплаве у претходне три деценије највеће у последњих пет векова?
На основу међународне студије, у којој су учествовала 34 истраживачка тима из Европе...
Да ли сте знали да се Ђердап нашао на УНЕСКО Светској листи као први геопарк у Србији?
Одлуком Извршног савета Организације Уједињених нација за образовање...
Да ли сте знали да су се на Дунаву појавили пеликани после 100 година?
Једна од неочекиваних последица епидемије вируса COVID-19 је чистији ваздух и смањење емитовања гасова...
Данас је први дан пролећа
Данас у 4.49 сати на северној Земљиној полулопти почело је пролеће и трајаће до 20. јуна...
Да ли сте знали да је Ада Кале било речно острво на дунаву?
Ада Кале је било речно острво на Дунаву, познато под турским именом, под којим је отишло у историју...
Да ли сте знали да језеро Ћелије има облик змаја?
Језеро Ћелије се налази на реци Расини, југоисточно од Александровца и формирано је 1979. године да би се зауставио нанос који река носи...
Tabula Traiana- печат римског обалског пута
Трајанова табла или Tabula Traiana је латински натпис посвећен римском цару Трајану, урезан на исклесаној стени која се налази изнад Ђердапске клисуре...
Да ли сте знали да су Власина и Морава имена новооткривене планете и њене звезде?
На глобалном догађају у Паризу, поводом јубилеја Међународне астрономске уније (MAU) која је обележила 100 година од оснивања, новооткривена звезда WASP-60 званично је добила име Морава...
Да ли сте знали да се над Ђердапом издиже највећа клесана скулптура у Европи?
Реч је о каменом лицу Децебала, последњем владару Дакије, који је опкољен од Трајанових трупа у својој престоници 106.године извршио самоубиство. То је уједно био и крај великог...
Да ли сте знали да је долина Ибра од Краљева до Рашке позната као Долина јоргована?
Легенда каже да је српски краљ Урош I Немањић, пред долазак Јелене Анжујске, своје будуће жене на двор наредио да се путем којим ће она пролазити посаде све познате врсте јоргована...
Да ли сте знали?
Захваљујући акумулацији Барје, Лесковац има једну од најквалитетнијих вода за пиће
Изградњом бране на реци Ветерници у подножју планине Кукавице настала је акумулација „Барје“ и налази се на само 30 km од града Лесковца. Ово место права је мала оаза за уживање на води у тишини природе. Брана „Барје“ изграђена је у периоду између 1984 -1989 године за водоснабдевање, наводњавање града Лесковца, као и за заштиту од поплава, узводно од села Барја. Висина ове импозантне грађевине износи 75 m и она омогућује укупну запремину акумулације од 40.670.000 m³. На самом улазу акумулације налази се преливни левак, који служи за пријем великих вода, односно када у пролећним и јесењим месецима, због учесталих падавина дође до веће количине воде, он је ту да је заустави и да осигура како не би дошло до изливања и плављења терена. Преграђивањем реке Ветернице настало је језеро Барје. С обзиром да Ветерница у свом горњем току не пролази кроз насељена места, вода овог језера је изузетно чиста. Укупна површина језера је око 13 km2, а дужина је око 8 km. С обзиром да је у клисури, просечна дубина језера достиже чак и до 35 m. Језеро је домаћин многим врстама рибе, и то капиталним примерцима смуђа, деверике, бабушке, штуке, шарана и толстолобика, а настањују га и клен који је аутохтона врста и достиже импресивне димензије, чак преко 2 килограма, затим белица, бодорка, бандар и сунчица. Такође, постоји и завидна популација речног рака. Језеро се штити од непосредног загађивања у такозваној ужој зони која се простире до 500 m од ивице језера и забрањена је свака градња објеката. Брана и акулумација „Барје“ према Оперативном плану за одбрану од поплава у надлежности је ЈВП „Србијаводе“, те имајући у виду значај оваквог објекта и корист за све грађане овог дела Србије, улажу се знатна средства која за циљ имају да одрже квалитет воде, али и заштите овај део од поплава. Акумулација „Барје“ плени лепотом и миром, богата је нетакнутом и бујном природом која готово све оставља без даха, те поред своје превасходне улоге заштите од поплава и водоснабдевања, посетиоци могу уживати y свим лепотама овог природног богатства.Да ли сте знали?
Последице климатских промена већ видљиве
Природне катастрофе широм света су све учесталије и сведоци смо поплава, пожара, топљења глечера, уништеног биљног и животињског света. Овакве промене климе угрожавају људске животе, инфраструктуру, негативно утичу на економије широм планете. Србија није мимо света у овом сегменту утицаја климатских промена. На основу истраживања директна штета од климатских промена у нашој земљи од 2000. године износи 7,8 милијарди евра. Највеће штете Србија је претрпела у пољопривреди и поплавама које су се десиле 2014. године, а велики део овог износа последица је великих суша које су све интензивније и учесталије. Катастрофалне поплаве изазвале су штету од око 1,5 милијарди долара у пољопривреди, инфраструктури и енергетском сектору. Загревање на глобалном нивоу којем сведочимо последњих деценија није уобичајено и стручњаци сматрају да је изазвано људским деловањем, јер су нарушени природни циклуси који регулишу температуру планете. Од 19. века просечна температура на планети повећала се за 1 степен. У наредних 20 година очекује се да ће се температура повећати за 1,5 степен. На основу истраживања и према интензитету промена, налазимо се у региону који се брже загрева од глобалног просека, а самим тим нисмо поштеђени екстремних временских прилика. Топлија клима промениће и начин на који пада киша, а већ сада је видљив тренд да велике количине кише падне за краће време, а имали смо прилике да то видимо на примеру у нашој земљи, када је за 1 сат пало кише колико је уобичајено за цео месец. Опасност од климатских последица је препозната као приоритет на политичким нивоима и константно се унапређују системи за превенцију и одбрану од катастрофа. Предузимање конкретних мера адаптације на климатске промене су потребне како на светском нивоу, тако и у нашој земљи. Заједничко деловање је од велике важности како бисмо нашу привреду, инвестиције и заједнице у будућности учинили отпорнијим на изазове које носе промене климе.Да ли сте знали?
Екстремно топљење леда на Гренланду може да изазове поплаве у свету
Све чешћи екстремни временски услови попут обимних падавина и суша, последица су климатских промена. Током протекле деценије око 3,5 милијарди тона леда на Гренланду се отопило што је довело до подизања нивоа мора за око 1cm. Ова чињеница указује да се опасност од поплава изузетно повећала. Ледени покривач Гренланда захвата велику површину, где су неки делови дебљине и до 3.800m. Када би се овај прекривач у потпуности отопио, глобални ниво ниво мора могао би да се подигне за 7m. Чак и мало повећање у стопи отапања могао би да угрози милионе људи који живе на ниским надморским висинама. Ледени покривач и глечери се топе, поред тога падавине су све обимније и чешће, што додатно убрзава процес топљења леда. Повећање нивоа мора је глобални проблем, а процене су да би ово могло допринети порасту нивоа од 2cm до 23cm до 2100. године. Промена климе, као и сви остали ризици и последице које она носи са собом присутни су на свакој тачки планете. Незапамћене поплаве погодиле су ове године западну Немачку, Белгију, Аустрију, Италију, Кину. Због поплавних догађаја проглашено је ванредно стање, извршена је евакуација људи, прекинути су железнички, путнички и речни саобраћај, људски животи су били угрожени, а материјалне штете су биле огромне. Србија није изузетак од овог тренда промене климе и све чешће се догађају екстремни временски догађаји. Поплавни таласи скоро да нису заостали ниједне године, неке од поплава са великим последицама догодиле су се 2014, 2016, 2019. године. Ови догађаји још једном су указали на потребу за подизањем степена заштите и за унапређењем заштите од поплава. Република Србија је након 2014. године улагала у инфаструктуру и заједно са ЈВП „Србијаводе“ направљене су системске промене како би територија Србије била спремнија и безбеднија. У том периоду ЈВП „Србијаводе“ је реализовало преко 700 пројеката и 17 капиталних пројеката за унапређење заштите од поплава на најугроженијим подручјима. Улагање у превенцију катастрофа може знатно да смањи губитак живота и људску трагедију, а може донети економску корист и уштеду трошкова, који би били увећани након катастрофа.Да ли сте знали?
Климатске катастрофе пет пута чешће последњих година
У последњих 50 година број климатских катастрофа, попут поплава и топлотних таласа, повећао се 5 пута. Све чешћи екстремни временски услови последица су климатских промена. Услед климатских промена, људи на разним крајевима света суочавају се с егзистенцијалним проблемима. Више од 2 милиона људи изгубило је живот у последњих пола века, а штете које су настале износе 3.640 милијарди долара. Светска метеоролошка организација анализирала је више од 11 000 катастрофа, које су се одиграле у периоду од 1979 – 2019. У просеку је сваки дан забележена једна катастрофа, климатска или хидролошка, при чему је погинуло 115 људи и нанесена је штета од 202 милиона долара на дневном нивоу. Неки од догађаја који су имали велике последице јесте суша у Етиопији која се догодила 1983. године и однела 300.000 живота, као и ураган „Катрина“ 2005. године и процењено је да је то била најскупља природна катастрофа, са губицима од 163,61 милијарди долара. Овај извештај Светске метеоролошке организације указивао је на тенденцију пораста екстремних појава услед глобалног загревања. Директне последице климатских промена могу проузроковати значајне проблеме у функционисању људског друштва и приоритет је правовремено предузимање превентивних мера. Потребно је развијати системе раног упозоравања на нивое опасности и стално их унапређивати. Иако су природне катастрофе постајале све чешће и скупље, број погинулих људи се смањивао и то захваљујући побољшању услуге раног упозоравања. Годишњи број смртних случајева опао је са 50.000 (1970.) на 18.000 (2010.) и то указује да се боље планирање исплатило. Мере превентивног деловања неопходне су на глобалном нивоу. Колективним акцијама више држава може се доста учинити, мада то изискује друштвене, економске и еколошке одлуке које су веома сложене и тешке. Научници процењују да ће у наредних 30 година емисија угљен-диоксида довести до повећања просечне температуре за барем још један степен, што ће додатно утицати на промену климе. Зато многи апелују да се што пре предузму драстичне и озбиљне мере у борби против климатских промена.Да ли сте знали?
Утицај климатских промена на екстремне временске непогоде
Утицај који климатске промене имају на живот савременог друштва и читаву природу је веома озбиљан изазов модерног доба. Промена климе, као и сви остали ризици и последице које она носи са собом су присутни на свакој тачки планете, што показује пример незапамћених поплава које су погодиле западни део Немачке током јучерашњег дана. Према проценама стручњака ниво воде достићиће ниво који је у претходних сто година забележен само четири пута. Због поплавног догађаја проглашено је ванредно стање, извршена је евакуација људи, прекинути су железнички, путички и речни саобраћај, око 135 хиљаде становника остало је без струје, десетине људи воде се као нестали, а неколико је настрадало. У последњих 20 година утицај климатских промена на живот људи постао лако видљив највише кроз овакве екстремне временске непогоде. На основу извештаја Уједињених нација њихов број драматично је порастао током протекле две деценије, па је од 2000. до 2019. године Земљу погодило 7348 катастрофа, што је знатно више у односу на претходно посматраних 20 година, када је забележено 4212 катастрофа, што је скоро упола мање. Србија није изузетак од овог тренда и у нашој земљи се такође све чешће догађају екстремни временски догађаји. Поред тога, повећање температуре се у Србији дешава брже од глобалног просека, а заједно са тим порастом температуре дошли су екстремни догађаји који су у нашој земљи у последњих 20 година изазвали штету од више милијарди евра. Поплаве су катастрофе које можда и најтеже погађају становнике широм Србије, јер осим изузетно велике материјалне штете, оне имају и директан утицај на здравље и живот људи. Човек је у константној борби са водом, да ли против или за њу, па се може рећи да су мере превентивног деловања како на националном тако и на глобалном нивоу неопходне. Колективним акцијама више држава може се доста учинити, мада то изискује друштвене, економске и еколошке одлуке које су веома сложене и тешке.Да ли сте знали?
Шта је редовна, а шта ванредна одбрана од поплава
Превентивно и услед наиласка великих вода спроводе се мере и радови за одбрану од поплава у складу са Општим и Оперативним планом одбране од поплава, који морају бити међусобно усклађени. На водотоцима I реда и на системима за одводњавање у јавној својини одбрану од поплава спроводе Јавна водопривредна предузећа са надлежним водопривредним предузећима, док организовање одбране од поплава на водотоцима II реда спада у надлежност локалне самоуправе и спроводи се у складу са Општим планом и Оперативним плановима. Фазе одбране од поплава су редовна одбрана, ванредна одбрана и ванредно стање. Редовна одбрана од поплава се проглашава када водостај на реци достигне прописану границу, која је одређена за сваки речни сектор и има тенденцију даљег пораста. Она подразумева непрекидно осматрање и праћење стања одбрамбених насипа и објеката. Ванредна одбрана од поплава се уводи када водостај достигне прописану границу и приближава се круни заштитног објекта. Она подразумева непрекидно праћење стања одбранбених насипа и објеката и отклањање негативних појава на њима. На бујичним водотоковима, због брзине појаве поплавног таласа и наглог пораста водостаја одмах се проглашава ванредна одбрана од поплава. Услед неповољних хидролошких и метеоролошких услова ванредна одбрана од поплава може да се прогласи и изван угрожених подручја која нису штићена у циљу заштите људских живота, материјалних добара и инфраструктуре. У случају да дође до преливања или неконтролисаног пробоја насипа као и контролосаног просецања насипа, проглашава се ванредно стање. Мере које се предузимају су изградња локализационих насипа, евакуација становништва и друге интервентне радње. Редовну и ванредну одбрану од поплава проглашава надлежни водопривредни центар, док ванредно стање проглашава надлежна угрожена самоуправа. Ван периода одбране од поплава, спроводе се превентивне мере и радови у циљу припреме за спровођење одбране од поплава, као и мере, активности и радови за унапређење заштите од поплава.Да ли сте знали?
Данас почиње зима
Данас у 11 часова и 2 минута на северној Земљиној полулопти почиње зима и трајаће до 20. марта. У исто време за становнике на јужној Земљиној полулопти почиње лето. На дан почетка зиме, Сунце у Београду је изашло у 7 часова и 13 минута, а залази тачно у 18 часова, што значи да ће обданица трајати 8 сати и 47 минута, а ноћ 15 сати и 13 минута. Према прогнозама метеоролога РХМЗ-а , у предстојећим месецима нас очекују температуре које ће имати вредности испод вишегодишњег просека. Статистике тренутно указују да би ова зима могла бити хладнија у односу на претходне године. Месечне суме падавина биће у границама вишегодишњег просека. Водостаји на рекама Дунаву, Тиси и Сави су у домену средње ниских, а на Великој Морави су у домену ниских вредности децембар. Што се тиче температуре воде на рекама у Србији, оне су изнад просечних вредности температура воде за децембар. На рекама: Дунав око 5.0 °C, Сави око 7.0 °C, а на Великој Морави око 5.2 °C.Да ли сте знали?
Загађење водотокова- утицај на доступност чисте и безбедне воде за пиће
Чиста и безбедна вода за пиће недоступна је за милионе Европљана и чињеница је да је недостатак воде проблем који стално расте. У Србији је такође све мање и мање здраве изворске воде. Главни разлог томе је у загађењу река из септичких јама, канализација, индустријских постројења, депонија и других извора загађења у непосредној близини изворишта. У Србији се годишње пречисти само 16% отпадних вода и у 168 градова и општина постоји око 40ак погона за пречишћавање,а према проценама потребно је најмање 367 система за третман комуналнлих отпадних вода на нивоу јединица локалне самоуправе. Третман отпадних вода и воде за пиће биће кључно питање за здравље становништва, али и веома важно развојно питање са вишеструким значајем. Постојање погона за пречишћавање даје велику предност у процесу привлачења улагања у комуналну инфраструктуру. Највећа добит таквих инвестиција јесте смањење ризика од зараза и болести и притиска на животну околину. Такође, прерадом отпадних вода уклањају се штетне хемијске и биолошке материје и први, најочигледнији позитиван ефекат биће добијање чисте воде,која је подобна за поновно коришћење. Поред тога, у процесу пречишћавања, разградњом овог биолошког материјала добија се гас метан, чијим се сагоревањем може произвести електрична енергија, која се у пракси најчешће користи за функционисање самог постројења. Коначно, техникама сушења издвојен биолошки материјал се може претворити у ђубриво, које се може даље користити у пољопривредној производњи. У време када се цео свет суочава са пандемијом, требало би да будемо свесни суштинске важности свих природних ресурса, а нарочито извора, река, језера и других водотокова. Свако од нас треба да предузме мере како би се заштитила животна средина и очувало здравље људи. Само одговорним понашањем овај драгоцени ресурс можемо очувати и унапредити квалитет живота, јер у води је настао живот и без чисте воде не би ни било живота на нашој планети.Да ли сте знали?
Да ли сте знали да је река Топлица једна од ретких река у Европи која има епигеније?
Када се река усеца у више земљиште састављено од чврстих стена, а поред себе оставља ниже и мекше земљиште, настаје аномалија позната као епигенија. Епигенија је веома ретка појава, a река Топлица их има чак две и обе се налазе у Прокупљу. Река Топлица се налази на југу Србије и са својих 130 km дужине протиче поред Куршумлије, Прокупља и протеже се до Ниша. Име је добила по низу топлих извора којих има дуж целог њеног тока од 136 km. По повлачењу некадашњег Панонског језера, чији се један залив дубоко завлачио између планина Јастрепца и Пасјаче, остало је између ових планина његово заравњено дно. По таквом земљишту — састављеном од водоравних слојева глине, лапора и жућкасте иловаче — потекла је Топлица пре око 600.000 година. Извире испод Сувог рудишта, једног од јужних врхова Копаоника. Њен најзанимљивији део, стварање епигенија је код Прокупља, где више од два километра тече у контра смеру. Прва епигенија се налази код брда Хисар, дуга је један километар, и посматрачу се чини када посматра реку да она тече узводно. У ствари, реч је о јединственом природном феномену, када река не може да пробије земљиште, па скрене свој ток. У овом случају, она се враћа поново ка изворишту, односно ка Куршумлији, заобилази Хисар и наставља даље ка Губи, где поново прави круг, односно нову, мању епигенију.Да ли сте знали?
Како сеча шума доприноси климатским променама и утиче на бујичне поплаве?
Поплаве које су погодиле Србију у последњој деценији спадају у ред бујичних поплава, карактеристичне за подручја претежно брдовитог рељефа, са великом густином насељености и пратећом инфраструкуром. Веће штете од поплава су нанеле бујице, него велики токови, попут Саве, Дрине, Мораве и других већих токова. Бујичне поплаве представљају само један од фактора природног дисбаланса који, са друге стране може бити ублажен предузимањем неопходних мера. Најефикаснији начин одбране од поплава, представља интензивно пошумљавање, а све са циљем да у критичним подручјима ублажимо честе појаве изливања речних токова. Позната је чињеница да шума као природни ресурс представља значајан фактор стабилности климатских елемената и појава, и да поред основне функције, пречишћавања ваздуха и смањења штетних гасова, оне имају утицај и на количину и распоред падавина, формирање изворишта, као и на квалитет и количину воде. Дакле шума, као заштитни плашт, има значајну хидролошку и водозаштитну улогу на теренима који су склони поплавама. Дрвеће, са својим крошњама, путем интерцепције (процеса задржавања воде на лишћу, при чему се један део усваја, а други испарава) у многоме смањује количину воде која допире до површине земљишта, а истовремено утиче и на редукцију влажности тла путем транспирације. На тај начин, преостала количина воде која остане неискоришћена од стране кореновог система биљака, умерено отиче у водотоке и тиме се спречава формирање бијичних токова. Такође, шумска замљишта су много позорнија и пропустљивија за воду у односу на пољопривредна земљишта и тако представљају добар резервоар за воду. На површинама код којих немамо довољну обраслост шумским покривачем, нарочито на стрмим теренима, долази до појаве да комплетан атмосферски талог, који доспе на површину земљишта, великом брзином стигне до речних корита стварајући поплаве, при чему су угрожена домаћинства и обрадиве површине у непосредној близини водених токова.Да ли сте знали?
Да ли сте знали да је река Неродимка једина река у Европи која се улива у два мора?
Бифуркација или расток, је појава када се ток реке рачва у два слива. У свету постоје два случаја бифуркације, Неродимке на Космету и реке Касикијаре у Бразилу, где вода из речних токова одлази у два различита мора. Река Неродимка настаје на месту званом „састав река“, спајањем Мале и Велике реке, које извиру испод јужних падина Неродимске планине на надморској висини од 600 m. Дужина реке је 29 km, површина слива 209 m², а просечни проток 0,9 m³ у секунди. Северни крак се улива у реку Ситница, наставља ка рекама Ибар и Морава, па се преко Дунава улива у Црно море. Други, јужни крак, преко река Лепенац и Вардар улива се у Егејско море. Бифуркација реке Неродимке забележена је и у Грачаничкој Повељи краља Милутина из 1321 године. Ова природна реткост је веома привлачна за научне студије, има велики едукативни, научни и туристички значај, а од 1979. године је заштићена законом Србије као специјални природни резерват. Заштићена површина резервата - бифуркације износи 12,7 хектара.Да ли сте знали?
Да ли сте знали да је Бељарица позната као „Београдска амазонија“?
Бељарица представља мочварно подручје на површини од 900 хектара. Заузима предео између леве обале Дунава и заобљеног насипа који штити исушену и обрадиву земљу у Панчевачком риту. Због нетакнуте природе, густе шуме, рукавца и бара, разноразног биљног и животињског света, Бељарица је позната као „Београдска Амазонија“. На овом месту до сада је уочено преко 216 биљних врста, 139 врста инсеката и 98 врста риба. Бељарица је једно од главних мрестилишта и подручја гнежђења птица у Србији. Од 166 врста колико је уочено, њих 137 строго заштићено. Међу њима је и орао белорепан, највећи европски орао, што чини Београд јединим градом у Европи где се он гнезди. Чак 62 врсте сисара су уочене на овом подручју, укључујући видру, дивљу мачку, куну златицу, куну белицу, али и шакала и дивљу свињу. Ово је плавна зона Дунава, па се може рећи да Бељарица представља и природни бедем одбране града од могућих поплава. Са обзиром да припада такозваној касети Панчевачког рита, најпре штити насеља Борчу, Овчу, Крњачу, али и бројне индустријске и привредне објекте и око 34 000 хектара земљишта. Због својих природних богатстава Бељарица, односно „Форланд леве обале Дунава у Београду“ је предложен од стране Завода за заштиту природе Србије да постане заштићено подручје односно резерват.Да ли сте знали?
Подземне воде- невидљиве, али најважније
На овогодишњој Светској недељи воде, одржаној од 23.-28 августа, а која је, због пандемије, организована онлине, тема је била „Вода и климатске промене- убрзавање акције“. Фокус је био на иновацијама и активностима које се предузимају као адекватан одговор на климатске промене. Стокхолмска награда за воду припала је др Џон Черију за истраживање које је подигло свест о порасту угрожености подземних вода, најважнијих,али најневидљивијих вода. Према истраживању, половина становништва пијаћу воду добија из подземних вода, и у наредим годинама већина од две или три милијарде становника колико се предвиђа да ће наша планета добити, користиће подземне воде. Имајући у виду расподелу светских вода и чињеницу да од слатководне свеже воде, 30 одсто чине подземне воде, оправдана је тврдња да су подземне воде запостављено благо за чијом експлоатацијом расте потреба. Са друге стране,пораст глобалне температуре директно утиче на процес дистрибуције воде,па су воде као ресурс најизложеније климатским променама.У том смислу, ни Србија није изузетак и веома је важно,осим рационалног коришћења овог ресурса, анализирати доступност подземних вода и утицај климатских промена на њих.Томе доприноси и чињеница да више од 70 одсто становништва Србије у системима за јавно водоснабдевање користи изворишта подземних вода. У Београду снабдевање квалитетном, хигијенски и здравствено безбедном водом обезбеђује се већином из реке Саве и подземних вода Макишке издани.Поједини каптирани извори, који су имали велики историјски и културни значај, готово су заборавњени и запуштени. Климатске промене ће несумњиво проузроковати повећане потребе за водом за сав живи свет, а неравномерна дистрибуција падавина током године одразиће се и на прихрањивање издани подземних вода, чији ће се извори спуштати, а опасност од исцрпљивања расти. Како је човек потпуно завистан од воде, а приступ пијаћој води најважнији предуслов доброг здравља,важно је да не загађујемо подземне воде, јер ћемо у блиској будућности зависити од њихове расположивости.Да ли сте знали?
Да ли сте знали да су поплаве у претходне три деценије највеће у последњих пет векова?
На основу међународне студије, у којој су учествовала 34 истраживачка тима из Европе, у раздробљу смо највећих речних поплава за 500 година. Студија је показала да, осим што су у претходне три деценије поплавни периоди у Европи били учесталији у односу на поменути период, уочено је и да је временски размак промењен, а да је однос између појаве поплава и температуре ваздуха преокренут. У прошлости су се поплаве чешће догађале у хладним раздобљима, док је данас глобално загревање један од главних покретача њиховог пораста. Дакле, недавне климатске промене на невиђен начин мењају фреквенцију и величину речних поплава. Студијом су анализиране хиљаде историјских докумената који садрже податке о поплавама од 1500. до 2016. године.Идентификовано је девет раздобља са честим поплавама и подручја у којима су се догађале. Истичу се раздобље од 1560. до 1580. године у западној и средишњој Европи, раздобље од 1760. до 1800. у већем делу Европе, период од 1840. до 1870. у западној и јужној Европи и раздобље од 1990. до 2016. у западној и средњој Европи. Сведоци смо да климатске промене не познају границе и да регион Балкана није заштићен од њихових ефеката и негативног утицаја. Интензитет екстремних временских непогода повећао се и код нас, и док су се ове појаве раније дешававале, просечно једном у деценији, данас се догађају сваке године или чак неколико пута годишње. Екстремне временске непогоде довешће до пропадања усева и несташице хране,повећане потрошње енергије и смањења доступности воде лети, као и ширења нових болести. Годишња штета од речних поплава у свету процењује се на више од 100 милијарди долара и наставља да расте. Негативни тренд изазова узрокованих климатским променама убрзава се са сваком годином изгубљеном услед нереаговања. Оно што радимо данас, кораци које сада предузимамо, имаће трајан утицај на нашу и будућност генерација које долазе.Да ли сте знали?
Да ли сте знали да се Ђердап нашао на УНЕСКО Светској листи као први геопарк у Србији?
Одлуком Извршног савета Организације Уједињених нација за образовање, науку и културу- УНЕСКО, подручје Ђердапа на Дунаву уписано је 10. јула на Светску листу геопаркова. Геопарк Ђердап представља први геопарк у Србији, налази се у североисточном делу земље, простире се на 1330 квадратних километара, укључујући и подручје Националног парка Ђердап, који је основан 1974. године. Као једно од значајних геолошких локалитета геопарка је и приобални појас Ђердапске клисуре у средњем току Дунава. Ђердапска клисура, позната је и као Гвоздена капија, јер је Дунав на овом месту јако узак у свом току, што је некад стварало озбиљне проблеме приликом пловидбе. Пловидба је олакшана тек седамдесетих година прошлог века, када је изграђена брана која је претворила Ђердап у велико речно језеро, највеће у Србији и четврто по величини на Балкану. У оквиру геопарка штите се, презентују и промовишу не само међународно значајни објекти геонаслеђа већ, и све друге природне и културно-историјске знаменитости. Ђердап представља значајно туристичко подручје чији се потенцијали заснивају на повољном гео-саобраћајном положају Паневропског коридора VII. Карактеристике Дунава у овом делу, првенствено као пловног коридора, али и водног еколошког, културног и туристичког коридора пружају велике могућности да се представе природне и културне баштине овог подручја. Један од циљева геопаркова је и стварање услова за напредовање и развој локалне средине и домаћег становништва, кроз подстицање производње и продаје хране припремљене на локални начин, израде и продаје сувенира, организације манифестација у циљу промовисања свих вредности. Дакле, активности су усмерене на упознавање шире јавности о разноврсним природним и културним вредностима кроз развој туризма са циљем да се побољша социјални статус локалног становништва и подстакне њихов економски развој.Да ли сте знали?
Да ли сте знали да су се на Дунаву појавили пеликани после 100 година?
Једна од неочекиваних последица епидемије вируса COVID-19 је чистији ваздух и смањење емитовања гасова који изазивају ефекат стаклене баште. Изненадно ширење вируса, успоравање економије и смањено путовање које је наметнуо карантин зауставили су константно загађивање ваздуха и животне средине, а позитивни ефекти се могу приметити широм света. Од чистог ваздуха у Кини, која је била једна од најзагађенијих земаља на планети, Венеције у Италији, где су мутни канали постали бистри, делфина који су се појавили на многим морским обалама и многих других животињских врста које нису виђане деценијама показатељ су да се планета враћа свом природном и нормалном току, чим деловање човека престане. Ових дана, поред лабудова, сивих чапљи и патака, на Дунаву су се опет могли видети и пеликани. У прошлости, пеликани су насељавали велике мочваре уз Дунав, Тису, Саву, међутим, временом су та подручја исушена и претворена у шумска или пољопривредна земљишта, због чега су те птице изгубиле станиште у Србији. Реч је о кудравим пеликанима који су на овим просторима виђени пре стотинак година. Има их дуж Дунава на више локација и они су једна од најугроженијих врста птица, свега од 11 400 до 13 400 јединки на целом свету. Сматра се да су изванредни летачи, одлични пивачи и ненадмашни риболовци који своје залихе уловљене рибе чувају у кеси која се налази испод кљуна. Односно, помоћу кесе они најпре лове рибу у плиткој води, јер су једине птице- пловуше које не могу заронити. Насељавају се искључиво на малим пловећим тресетним острвима насталим од одумрлих трсова барске траве и трске, дејством ветра и таласа. Они ту праве гнезда и после завршеног гнежђења, плодна тресетна подлога, нађубрена изметом пеликана одмах обрасте земља бујном трском, тако да острвце више није погодно за пеликане и они морају да траже ново.Да ли сте знали?
Да ли сте знали да је Ада Кале било речно острво на дунаву?
Ада Кале је било речно острво на Дунаву, познато под турским именом, под којим је отишло у историју. Налазило се на четири километра низводно од Текије, дужине 1750m и ширине једва 500m. Због свог положаја вековима је било стратешко место око кога су се борили освајачи, јер онај ко је контролисао острво, контролисао је и пловидбу доњим током Дунава. Најдужа борба за превласт трајала је више од 500 година између Турске и Аустрије. Кроз историју острво је мењало и имена, па је било познато и као Са’ан, касније као Каролина , по аустријској тврђави, Нова Оршава, по граду Оршави на румунској обали, Ада и Кебир на мешавини арапског, персијског и турског. Име Ада Кале, под којим је и потонуло, добило је након изградње велике тврђаве. Острво је личило на Турску у Европи, али га нису насељавали само Турци, већ је становништво било мешавина разних нација и вера, који су без обзира на то, живели као једна велика породица са узајамним поштовањем. 1963. године, на скупу у џамији, имам Реџеп хоџа, је обавестио становништво да ће Румунија и Југославија градити велику брану Ђердап и да ће острво бити потопљено. Постојао је план да се становништво, комплетна тврђава и већи део објеката преселе на острво Шимијан, 18km низводно. Велики део тврђаве и јесте пренет, али људи нису отишли. Већина становништва се преселила у Турску, док се остатак определио за Румунију и Југославију. Ово острво је било важно и за српску историју, јер су на њему, током Првог српског устанка, под вођством Миленка Стојковића , ухваћена и погубљена четворица београдских дахија: Ангалија, Кучук Алија, Мула Јусуф и Фочић Мехмед Ага.Да ли сте знали?
Данас је први дан пролећа
Данас у 4.49 сати на северној Земљиној полулопти почело је пролеће и трајаће до 20. јуна, када ће почети лето. На дан почетка пролећа Сунце у Београду је изашло у 5 сати и 40 минута, а залази у 17 сати и 50 минута, што значи да ће обданица трајати 12 сати и 10 минута, односно на дан пролећне равнодневнице обданица и ноћ нису једнаке дужине. Друштво „Руђер Бошковић“ подсећа и да се у ноћи субота на недељу, односно у ноћи између 28. и 29. марта прелази на летње рачунање времена, па казаљку треба померити један сат унапред. Према прогнозама метеоролога РХМЗ-а у предстојећим месецима нас очекују температуре типичне за одређена годишња доба, са малим одступањима у односу на прошлу годину. Водостаји на Дунаву и Тиси су у домену средњих, на Сави у домену средње ниских и средњих, а на Великој Морави у домену ниских вредности за март. Што се тиче температуре воде на рекама у Србији, оне су знатно изнад просечних вредности температура воде за март. На Дунаву је око 8.9 °С, на Сави око 10.9 °С, на Великој Морави око 7.2 °С, на Тиси око 8.0 °С и на банатским водотоцима око 10.0 °С. Уживајте у првом дану пролећа, али, будите солидарни, останите код куће. Штитећи себе, штитимо друге. Да би се сви заједно радовали још много наредних пролећа.Да ли сте знали?
Да ли сте знали да је Ада Кале било речно острво на дунаву?
Ада Кале је било речно острво на Дунаву, познато под турским именом, под којим је отишло у историју. Налазило се на четири километра низводно од Текије, дужине 1750m и ширине једва 500m. Због свог положаја вековима је било стратешко место око кога су се борили освајачи, јер онај ко је контролисао острво, контролисао је и пловидбу доњим током Дунава. Најдужа борба за превласт трајала је више од 500 година између Турске и Аустрије. Кроз историју острво је мењало и имена, па је било познато и као Са’ан, касније као Каролина , по аустријској тврђави, Нова Оршава, по граду Оршави на румунској обали, Ада и Кебир на мешавини арапског, персијског и турског. Име Ада Кале, под којим је и потонуло, добило је након изградње велике тврђаве. Острво је личило на Турску у Европи, али га нису насељавали само Турци, већ је становништво било мешавина разних нација и вера, који су без обзира на то, живели као једна велика породица са узајамним поштовањем. 1963. године, на скупу у џамији, имам Реџеп хоџа, је обавестио становништво да ће Румунија и Југославија градити велику брану Ђердап и да ће острво бити потопљено. Постојао је план да се становништво, комплетна тврђава и већи део објеката преселе на острво Шимијан, 18km низводно. Велики део тврђаве и јесте пренет, али људи нису отишли. Већина становништва се преселила у Турску, док се остатак определио за Румунију и Југославију. Ово острво је било важно и за српску историју, јер су на њему, током Првог српског устанка, под вођством Миленка Стојковића , ухваћена и погубљена четворица београдских дахија: Ангалија, Кучук Алија, Мула Јусуф и Фочић Мехмед Ага.Да ли сте знали?
Tabula Traiana- печат римског обалског пута
Језеро Ћелије се налази на реци Расини, југоисточно од Александровца и формирано је 1979. године да би се зауставио нанос који река носи. Настало је преграђивањем реке Расине, десне притоке Западне Мораве и његовим претраживањем на Гугл мапама може се приметити да језеро има облик змаја. Највећа дубина језера је 48 метара, а површина износи око 598 квадратних метара. На месту где је данас језеро, постојало је село Златари, које је преграђивањем реке Расине делимично потопљено и пресељено. Том приликом потопљени су сеоско гробље и црква и према речима мештана, када падне водостај језера, може се видети крст са врха те цркве.Да ли сте знали?
Tabula Traiana- печат римског обалског пута
Трајанова табла или Tabula Traiana је латински натпис посвећен римском цару Трајану, урезан на исклесаној стени која се налази изнад Ђердапске клисуре. Ова табла је део ансамбла римских споменика на такозваном римском путу којем припадају и остаци моста који је Трајан саградио преко Дунава. Табла се налази на најнеприступачнијем делу читавог Трајановог дунавског пута- Via Traiana. Данас се натпис налази око десетак километара узводно од Текије, на самом улазу у кањоне Доње клисуре, где је Дунав најужи и најдубљи у своме току. Рељефно поље са натписом, импозантних укупних димензија 8.20 x 3.85 m, урезано је у вертикалну глатку стену, скоро без природно проходне обале. Текст у шест редова на латинском језику се налази у средишту рељефа, уоквирен правоугаоном бордуром- таблом познатом под називом tabula ansata или, у слободном преводу, табла са дршкама, димензија 3.40 x 1.75 m. Таблу држе два крилата бића (бочно), са делфинима изнад и клечећом фигуром брадатог мушкарца испод, која се, као и два последња реда натписа временом избрисала. Остала је забележена у изворима истраживача протеклих векова. У врху рељефног поља је профилисан заштитни испуст, украшен са доње стране розетама, са орлом раширених крила у центру. Траг црвене боје, којом је био обојен читав рељеф, задржао се у удубљењима рељефа. Натпис TABULA TRAIANA, изнад Трајановог рељефа, додат је пре више од једног века, тачније 1891. године, приликом спровођења првих мера заштите, предузетих од Владе државе Србије. Године 1969, мерама Пројекта Ђердап, Трајанова табла је, подизањем увис за 20/25 m, заштићена је од потапања. Постављена је тачно изнад првобитне локације, исецањем и фиксирањем читавог блока старог лежишта- каменог монолита заједно са натписом и делом пута, око 300 тона тежине. Два бочна пилона, која га делом заклањају, још увек нису уклоњена. Нажалост, због конфигурације обале, није доступна копном.Да ли сте знали?
Да ли сте знали да су Власина и Морава имена новооткривене планете и њене звезде?
На глобалном догађају у Паризу, поводом јубилеја Међународне астрономске уније (MAU) која је обележила 100 година од оснивања, новооткривена звезда WASP-60 званично је добила име Морава, а њена планета WASP-60b је добила име Власина. Планетски систем WASP-60 откривен је 2012. године и налази се у правцу сажвежђа Пегаз, а удаљен је 1304 светлосне године од Земље. Звезда Морава је жута звезда налик Сунцу, док је њен пратилац Власина гасовита планета налик Јупитеру, али са упола мањом масом. Власина се, за разлику од Јупитера, окреће око своје матичне звезде на око 100 пута мањем растојању, па јој је потребно нешто више од 4 дана да направи круг око Мораве, за разлику од Јупитера коме је потребно скоро 12 година да обиђе један круг око Сунца. Именовање егзопланете и њене матичне звезде вршило се у оквиру конкурса „Именуј егзосветове“, који је био спроведен током 2019. године и током ког су све земље чланице Међународне астрономске уније имале прилику да предложе имена за звезду и њену планету. Имена са највише гласова била су Власина и Морава и она су објављена и званично проглашена на глобалном догађају у Паризу децембра 2019. године. Ова имена су инспирисана једним од највећих речних система у Србији, Великом Моравом, која настаје спајањем Западне у Јужне Мораве, и Власином, као једном од највећих притока Јужне Мораве, а која целом својом дужином протиче кроз Србију.Да ли сте знали?
Да ли сте знали да се над Ђердапом издиже највећа клесана скулптура у Европи?
Реч је о каменом лицу Децебала, последњем владару Дакије, који је опкољен од Трајанових трупа у својој престоници 106.године извршио самоубиство. То је уједно био и крај великог Трајановог похода Римљана на Дакију, који је дуго припреман изградњом комплетне инфраструктуре на српској, десној обали Дунава. Налази се наспрам Трајанове табле, на румунској страни Дунава, над Ђердапом и висока је 40m. Скулптура је завршена 2004. године, након 10 година рада 12 клесара- алпиниста. Обликовање стене вршено је динамитом и пнеуматским чекићима, а укупна цена радова достигла је милион долара.Да ли сте знали?
Да ли сте знали да је долина Ибра од Краљева до Рашке позната као Долина јоргована?
Легенда каже да је српски краљ Урош I Немањић, пред долазак Јелене Анжујске, своје будуће жене на двор наредио да се путем којим ће она пролазити посаде све познате врсте јоргована. Желео је да припитоми и улепша сурови амбијент стеновитог Ибра како би будућу краљицу подсетио на родну Провансу. Краљ Урош I ју је дочекао са расцветалом долином јоргована, испред замка Маглич, са жељом да је сваког јутра буди мирис њеног омиљеног цвећа. Сматра се да Јелена Анжујска до доласка у Србију није видела свог будућег мужа, али је његов свадбени дочек са јоргованима потпуно везао њено срце за Србију.© ЈВП „Србијаводе"