Проблеми везани за управљање водама и заштиту квалитета вода, питање је коме Европска унија (ЕУ) придаје велики значај. Ова тема постаје посебно актуелна током процеса прикључења нових чланица ЕУ, јер су, евидентно, проблеми везани за заштиту вода, и животне средине уопште, израженији у економски мање развијеним земљама. Зато је испуњење захтева и задовољење стандарда ЕУ у области вода све важнији услов европских интеграција. Како је прикључење Републике Србије ЕУ процес који се очекује, а сарадња са ЕУ један од приоритета, и прилагођавање европским стандардима у свим областима јесте приоритет. Једна од активности која води ка усаглашавању са европским стандардима је и примена Оквирне директиве о водама ЕУ - Water Framework Directive - Directive of European Parlament and of the Council 2000/60/EC – Establishing a Framework for Community Action in the Field of Water Policy (ОДВ).
Оквирна Директива o водaма (ОДВ), која је на снази од 22. децембра 2000. године, чини кључни документ који прописује успостављање оквира за деловање ЕУ у области политике вода.
У Директиви су успостављени циљеви у области заштите животне средине, прописани су процеси планирања управљања водама, прецизиране конкретне активности (мониторинг, процена и анализа притисака и утицаја, припрема и имплементација шестогодишњих планова управљања речним сливовима), као и рокови који су неопходни за реализацију интегралног приступа управљања водним ресурсима у земљама чланицама ЕУ.
Дакле, њеним усвајањем водни ресурси на територији ЕУ постали су брига целе ЕУ, што подразумева обавезу сваке државе чланице да хармонизује легислативни, технички и економски приступ управљању водама, а који се заснивају на плановима управљања водним подручјима.
Суштину сваког плана чини управљање водама на основу програма мера, који обједињава заштиту животне средине, економске и социолошке аспекте у циљу постизања одрживог развоја и задовољавајућег статуса вода у оквиру слива. Такође, постоје одредбе о обавези очувања постојећег стања, односно „непогоршавања“ стања вода.
Полазна тачка тих програма је пуна примена релевантних државних или локалних законских прописа, као и низа правних аката заједнице, који регулишу сектор вода. Уколико основни скуп мера није довољан да се обезбеди постизање доброг статуса вода, неопходно је допунити програм додатним мерама.
Обавезу доношења плана управљања водним подручјима имају и државе које су на путу да постану чланице ЕУ.
Република Србија, као држава која настоји да приступи Европској Унији, започела је израду Плана управљања водама за период од 2021. до 2027. године.
План управљања водама представља основни инструмент којим се имплементирају принципи Оквирне Директиве о водама и представља стратешки оквир за интегрално управљање водама.
Република Србија је започела израду првог Плана управљања водама, који по завршетку усваја Влада Републике Србије на предлог Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Активни учесници његове израде су Јавна водопривредна предузећа „Србијаводе“ и „ВодеВојводине“ уз координацију Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде-Републичке дирекције за воде.
Према ОДВ, обавеза Србије је да изради план за свако водно подручје, да прикаже значајне притиске и утицај људских активности на статус вода, податке о мониторингу квалитета површинских и подземних вода, економске анализе и преглед програма мера за достизање доброг статуса вода.
План се доноси на период од 6 година, након чега се ревидира у складу са ОДВ.
Усвајање Оквирне директиве о водама представља прекретницу у развоју европске водопривреде. По први пут у историји Европе изграђена је јединствена стратегија за заштиту животне средине и управљање водама. У складу са прокламованом политиком Европске уније, Оквирна директива о водама поклања велику пажњу учествовању јавности у питањима која се тичу развоја водопривреде. Земљама који су кандидати за приступање Европској унији намеће се питање колико је јавност, укључујући и кориснике вода, спремна да се активно укључи у имплементацију Оквирне директиве о водама.
Први задатак у њеној примени јесте упознавање најшире заинтересоване јавности са потребом рационалног коришћења и заштите водних ресурса. Када се јавност боље упозна са водопривредним проблемима, моћи ће и да помогне у њиховом решавању. Укључивањем јавности и свих заинтересованих страна у све фазе процеса планирања, како током израде тако и током доношења Плана управљања водама, јавност ће исказати већу спремност да прихвати одлуке у његовој имплементацији.
Дужност Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде- Републичке дирекције за воде, као и водопривредних предузећа ЈВП „Србијаводе“ и ЈВП „Воде Војводине“, као предузећа која припремају План управљања водама, је да обезбеде активно учествовање заинтересованих страна и да путем средстава јавног информисања обавесте ширу јавност о почетку припреме Плана, о стању израде Плана управљања водама, као и о значајним проблемима на посматраном водном подручју.
Министарство, односно јавна водопривредна предузећа која припремају План управљања водама, у обавези су да нацрт Плана објаве, најмање годину дана пре почетка периода на који се он односи.
У Палати Србија одржана је прва Конференција заинтересованих страна у изради Плана управљања водама на територији РС за период 2021-27.године (План), основног инструмента за управљање водама за достизање доброг статуса свих вода
У Палати Србија одржана је прва Конференција заинтересованих страна у изради Плана управљања водама на територији РС за период 2021-27.године (План), основног инструмента за управљање водама за достизање доброг статуса свих вода
Израда Плана представља сарадњу доносилаца одлука, надлежних органа, експерата, стручне и шире јавности на анализи тренутног стања, оцени статуса вода и дефинисању програма мера за шестогодишњи плански период које ће, у перспективи, омогућити достизање постављених циљева животне средине.
Конференцију је отворила в.д. Директорка МПШВ-РДВ г-ђа Наташа Милић, док су о динамици израде Плана и о документу презентације одржали представници МПШВ-РДВ. На конференцији је представљен документ- Значајна питања управљања водама који представљају тематски оквир Плана и основу за одређивање програма мера и изазове на путу постизања циљева, који је доступан јавности на коментарисање на сајту РДВ од октобра 2019 до априла 2020.
Као значајна питања за сливове на територији Републике Србије препознати су:
- органско загађење површинских вода
- загађење површинских вода нутријентима
- загађења површинских вода хазардним супстанцама
- хидроморфолошке промене
- притисци на количину и квалитет подземних вода,
док су као повезана питања дефинисани законски и институционални оквир и извори финансирања у сектору управљања водама, климатске промене, управљање седиментом и инвазивне врсте.
Представници ЈВП „Србијаводе" који су учествовали у изради документа о значајним питањима у интерактивној дискусији са у форми „World cafe"-a са учесницима конференције, прикупили су коментаре на документ и препоруке за његово ажурирање. У финалу конференције у заједничким презентацијама ЈВП „Србијаводе" и ЈВП „Воде Војводине" презентовани су резултати дискусија.
На Конференцији је било присутно више десетина представника инстутиција, невладиног сектора и академске заједнице који су на различите начине заинтересовани за израду Плана и имплементацију програма мера.
Стручњаци ЈВП “Србијаводе” на теренском испитивању
У току је теренско испитивање статуса површинских вода у Србији у оквиру твининг пројекта “Подршка планирању политика у сектору управљања водама” који финансира Европска унија са 1,5 милиона евра. Циљ пројекта је израда Плана управљања водама у Србији за период од 2021. до 2027. године. Јачањем капацитета Републичке дирекције за воде, ЈВП “Србијаводе” и ЈВП “Воде Војводине”, као и других сродних институција постићи ће се спровођење принципа који произилазе из Оквирне директиве о водама Европске уније у интегралном управљању водама. Овај пројекат представља твининг партнерство Србије, Немачке, Аустрије и Холандије. Група од 30 стручњака ово теренско истраживање спроводи на површини већој од хиљаду километара са 15 до 20 мониторинг тачака. Циљ мониторинга је утврђивање стања унутар сваког водног подручја које ће омогућити разврставање водних тела у једну од пет класа. Ове информације су неопходне како би се утврдио квалитет воде потребног за испуњавање услова за достизање “доброг” статуса према стандардима Оквирне директиве о водама ЕУ.
Поред прикупљања свеобухватних научних података, циљ је и да се ојача међународна сарадња унутар научне заједнице, као и неопходно подизање свести јавности у вези са заштитом и коришћењем вода.
И након завршетка овог пројекта 2020. Године, међународна сарадња ће се наставити кроз рад у Међународној комисији за заштиту реке Дунав.
Одржана уводна конференција твининг пројекта "Подршка планирању политика у сектору управљању водама"
Данас је одржана уводна конференција твининг пројекта "Подршка планирању политика у сектору управљања водама" у Привредној комори Србије. Конференцију, којом је председавала Наташа Милиић, директорка Републичке дирекције за воде, МПШВ, отворио г-дин Антоан Авињон, представник делегације Европске уније у Републици Србији. Такође, испред државе Немачке, обратила се г-ђа Доротеа Гизелман, испред државе Холандије г-дин Оливер Шаров, идпред државе Аустрије г-дин Кристина Бравенц. Конференцији су присуствовали и државни секретар у МПШВ, г-дин Велимир Станојевић, као и генерални директор ЈВП "Србијаводе"г-дин Горан Пузовић.
Твининг је најважнији облик претприступне помоћи у изградњи институционалних капацитета, успостављен од стране Европске комисије. Сврха твининга је пружање помоћи земљи кандидату у изградњи делотворних органа управе. Овај пројекат представља твивнинг партнерство Србије, Немачке, аустрије и Холандије.
Главни циљ овог пројекта, вредног 1.500.000 еура, је да ојача капацитете Републичке дирекције за воде, ЈВП "Србијаводе" и ЈВП "Воде Војводине", као и других сродних институција, како би се у интегрално управљање водама спровели принципи који произилазе из Оквирне директиве о водама Европске уније, кроз израду елемената Плана управљања водама.
Како би се обезбедили пренос знања и јачање капацитета, велики број радионица биће организован за стручњаке из Србије у сарадњи са стручњацима из земања ЕУ. Пројекат ће трајати 18 месеци.
