Горан Пузовић, директор ЈВП "Србијаводе" и Горан Весић, заменик градоначелника града Београда, обишли данас радове на чишћењу Чукаричког рукавца

25.11.2020.

Након израде Елабората за извођење радова, ком је претходило геодетско обележавање и снимање терена започети су радови на чишћењу корита Чукаричког рукавца.

Радови су почели у понедељак и биће завршени у року од 60 радних дана, након чега ће се израдити и Елаборат о изведеном стању. У току је машински ископ наноса из рукавца пловном багером, након чега ће се ископани материјал транспортовати до одређене локације. Овим радовима ће се убрзати проток воде у рукавцу према реци Сави и делимично ће се решити проблем непријатног мириса. Радове су обишли преставници Града Београда и ЈВП „Србијаводе".

„Пре почетка радова, урадили смо Елаборат којим смо дефинисали посао који треба да се заврши у овој првој фази, како би смо овај проблем отклонили. На уливу реке Саве у Чукарички рукавац је направљена једна „греда" и сада радимо на њеном отклањању. План је да се у наредна два месеца, измуљи око 40 000 кубика наноса дуж целог рукавца, да се направи једна кинета, како би се пропустила вода, услед чега ће нестати непријатни мириси- навео је директор ЈВП „Србијаводе" Горан Пузовић.

Он је, такође, додао да је чишћење канала рађено и 2016-те године и да ће се то периодично понављати, све док се не пронађе трајно решење. „Овај проблем траје од 50-их година прошлог века, са иградњом фабрика у Раковичком басену, чије су се отпадне воде годинама уливале у овај рукавац. Са друге стране, Топчидерска река, представља неку врсту колектора, који прихвата све отпадне воде, на деловима који нису уређени канализацијским системом."

Пузовић је истакао да је трајно решење могуће када се отклоне фактори загађења: „ Дакле, ми сада лечимо последице загађења, а фактори су отпадне-технолошке воде и отпадне воде из канализација".

Важност неопходности проналажења трајног решења, истакао је и заменик градоначелника Београда, Горан Весић: "Најпре ће се контролисати сви субјекти који се налазе на реци, како би свако ко своју канализацију не третира на начин који је предвиђен Законом, добио рок да то реши, а затим ћемо у сарадњи са ЈВП „Србијаводе" и министарством екологије урадити један пројекат за трајно решавање овог проблема."

Град Београд је пре неколико година урадио урбанистички План генералне регулације слива Топчидерке, што представља први корак. Затим следи пројектовање, којим ће се решти проблем свих бесправно поставњених објеката на самој реци, као и проблем канализације. „Имамо скоро 100 директних испуста канализације у реке Саву и Дунав, односно сваке године сипамо запремину фекалија која је једнака запремини од 60 хиљада олимпијских базена и ми смо једини велики град у Европи који то ради"- истакао је Весић. "Из тог разлога се граде фабрике за прераду отпадних вода и коначно решење ће бити када се оне буду прерађивале и тако истуштале у реку"- навео је он.