Mинистар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић, заједно са генералним директором ЈВП "Србијаводе" Гораном Пузовићем, обишао радовe на црпној станици „Каленица Равеница“ у Шапцу

08.06.2020.

Mинистар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић, заједно са генералним директором ЈВП "Србијаводе" Гораном Пузовићем, обишао радовe на црпној станици „Каленица Равеница" у Шапцу, у оквиру пројекта Заштита Мачве од великих вода реке Саве и Дрине.

Након катастрофалних поплава, Влада Републике Србије је донела Државни програм обнове, који је поред отклањања последица, хитних санација на преко 350 локалитета, обухватио студије и пројекте за унапређење заштите на целом подручју Србије. Као приоритет је, поред слива Колубаре, Параћина, Ваљева,Свилајнац, Крупањ одабрано и подручје Maчве.

Пројектни радови су започети половином јула 2018. године, са роком завршетка јул 2020. године. За реализацију овог Пројекта обезбеђено је око 10 милиона евра из фондова Европске уније.

Радови на ЛОТ 1 део су Источне зоне на деоници Дреновац- Чеврнтија и обухватили су комплетну реконструкцију насипа у укупној дужини од 5070m, грађевинских објеката и потисног цевовода на црпној станици „Каленица Равеница", реконструкцију табластих устава на каналу Битва, као и регулацију самог канала. Такође, извршена је израда баласта у небрањеној зони насипа, сервисног пута по круни насипа, израда сервисних рампи, као и израда 6 приступних путева. За ове радове издвојено је 3,9 милиона евра.

У оквиру Пројекта спроведени су радови и на ЛОТ 2: деоници Банов Брод- Црна Бара у оквиру Западне зоне. Они су обухватили комплетну реконструкцију насипа у укупној дужини од 10,8 km, израду баласта у небрањеној зони, сервисног пута по круни насипа, сервисног пута у брањеној и небрањеној страни насипа, као и 13 неопходних приступних путева. Вредност ових радова износила је 4,3 милиона евра.

„Током поплава 2014. године на овом локалитету се спроводила најтежа одбрана и данас се налазимо на насипу који је у дужини од 5km потпуно реконструисан. Овај насип је, у односу на претходни виши за 1,2m што ће омогућити потпуну безбедност. За ову, Западну зону је издвојено око 4 милиона евра, док је на Источној зони- Деоница Богатића 10,5 km Дринског насипа комплетно реконструисано. Завршетком ових радова комплетно узводно од града Шапца, цела Мачва је заштићена"- изјавио је директор ЈВП „Србијаводе" г-дин Пузовић. Такође је додао, да ће се у наредном периоду, у централној зони Шапца додатна безбедност осигурати постављањем мобилне опреме, као и реконструкцијом још једног дела насипа.

„ Током одбране од поплава, овде смо имали велики проблем, а то је непостојање приступних саобраћајница. Данас, све ово делује другачије и за 1,2m безбедније.Држава је за ово издвојила новац, и за ову деоницу и за деоницу Банов Брод. Град Шабац и читава Мачва, са ове десне стране је потпуно безбедан. Држава ће, такође да издвоји средства да заштити комплетан Шабац и могу да кажем да све испод Хрватске, где се Сава улива у Србију, и са леве и десне стране биће безбедно." - рекао је министар Недимовић.

Министар је посебну захвалност исказао Звонимиру Коцићу, извршном директору ЈВП „Србијаводе", који је водио ово градилиште и који је водио одбрану од поплава 2014. године, а који је нажалост преминуо од последица вируса COVID-19. Ову битку, нажалост није добио, ал је добио битку за Србију 2014. године- истакао је министар.

Реконструкцијом постојећих насипа дуж Саве и Дрине, оствариће се потребан степен заштите од поплава Шапца, бројних сеоских насеља, индустријских комплекса, мелиоративно уређених пољопривредних површина и инфраструктуре, што ће омогућити и нове развојне пројекте у приобаљу Саве и Дрине на подручју Мачве.

„У јулу започињемо инвестицију која се односи на наводњавање, а која ће обухватити систем од 11 хиљада хектара. Држава је потпуно реконструисала 62km канала, изградила 19 црпних станица, као и све друге објекте који ће омогућити да се у Мачви организује интензивна пољопривредна производња. Самим тим, људи који се баве пољопривредном производњом моћи ће да промене своје плодоред, моћи ће да гаје интензивне културе, што ће им обезбедити бољи и безбеднији живот-истакао је Пузовић".