EXPO 2027 као покретач развоја: одржана конференција „Србијавода“: „Адаптација на климатске промене – Играј за воду“

08.04.2026.

У Београду је, на EXPO Playground-у, одржана конференција „Србијавода“ под називом „Адаптација на климатске промене – Играј за воду“, која је окупила представнике институција, државних органа, научне и стручне заједнице, локалних самоуправа, као и међународних партнера.

Конференцију су свечано отворили директор предузећа „EXPO 2027“ Данило Јеринић и директор „Србијаводе“ Горан Пузовић, који су у својим уводним обраћањима истакли значај повезивања инфраструктурних пројеката, климатске отпорности и стратешког развоја државе.

Данило Јеринић је на отварању конференције истакао да вода данас представља много више од природног ресурса – она је питање развоја, стабилности и будућности, посебно у условима све израженијих климатских изазова. Он је нагласио да се савремени развој више не мери само изградњом инфраструктуре, већ способношћу система да одговори на поплаве, суше и екстремне временске услове. Говорећи о значају EXPO 2027, Јеринић је поручио да ова манифестација није само догађај, већ дугорочан развојни пројекат, кроз који се граде системи који остају генерацијама. „EXPO не градимо за три месеца, већ за деценије које долазе“, нагласио је, додајући да је управљање водама „игра за будућност“ у којој се одлуке доносе одговорно и стратешки, у корист целог друштва.

Директор Горан Пузовић је нагласио да „улагања у водопривредну инфраструктуру представљају улагања у безбедност грађана и стабилност читавог система, те да су овакви скупови од пресудног значаја за размену знања и унапређење праксе у условима све израженијих климатских изазова. Бујичне и урбане поплаве један од кључних изазова са којима се Србија све чешће суочава, истичући да је одговор система континуиран рад и улагање у инфраструктуру. Он је подсетио да је у претходној деценији реализовано више од 800 градилишта и 23 велике инвестиције, али да предстоји још значајних пројеката. Посебно је издвојио изградњу брана Сврачково, Селова и Памбуковица, као и бројне радове на заштити у сливовима великих река, нагласивши да су то доминантни објекти на којима ће се радити у наредном периоду и да је циљ да се ризици сведу на минимум и обезбеди већа сигурност грађана. „Само заједничким радом можемо водити Србију ка безбеднијем животу“, поручио је Пузовић, додајући да EXPO представља нову платформу развоја и мотор Србије, који обухвата целу земљу, а не само Београд. Он је истакао и да се у престоници реализује концепт „Београдског речног појаса“, са циљем уређења савских и дунавских обала и њиховог враћања грађанима и посетиоцима као важног дела урбаног простора. “.

Конференцији су присуствовали и институционално се обратили представници највиших државних и међународних институција: министарка заштите животне средине Сара Павков, стални представник Програма Уједињених нација за развој (UNDP) у Србији Јакуп Бериш, као и помоћник министра унутрашњих послова и начелник Сектора за ванредне ситуације Лука Чаушић. Њихова обраћања јасно су потврдила да ова конференција представља снажан сусрет науке, струке и државе, са заједничким циљем – изградњом отпорнијег и сигурнијег друштва.

Министарка заштите животне средине Сара Павков истакла је значај одржавања оваквих скупова у контексту глобалних изазова и предстојећих међународних догађаја:„Изузетан дан, изузетно важна конференција посвећена најважнијој теми 21. века под слоганом ‘Играј за воду’, симболично у Playground EXPO-а, где 2027. године долази преко 130 делегација, а додатно у јуну 2027. године Србија је домаћин Светског дана заштите животне средине где ћемо имати највећу до сада прилику да окупимо највише званичника и у тим делегацијама из области животне средине и да им приредимо додатно могућност да виде шта је Србија урадила, шта планира да уради и шта заједнички можемо да радимо.“

Стални представник Програма Уједињених нација за развој (UNDP) у Србији Јакуп Бериш указао је на директне последице климатских промена на водне ресурсе:„Промене у количини воде нам најјасније показују утицај климатских промена – кроз све чешће и интензивније поплаве и суше. Ове екстремне временске прилике изазвале су више од 10 милијарди долара штете од 2000. године, вршећи притисак на руралне и урбане заједнице широм земље, посебно на пољопривреду и инфраструктуру. Зато UNDP наставља да подржава Србију у јачању управљања водама, унапређењу климатских података и мобилизацији нових извора финансирања за улагање у мере прилагођавања и превенције, како бисмо допринели да привреда и грађани буду боље заштићени и отпорнији на климатске изазове који нас очекују“, поручио је Бериш.

Лука Чаушић је истакао да је Сектор за ванредне ситуације у последњих неколико година значајно унапредио своје капацитете, уз подршку Министарства унутрашњих послова и Владе Србије, кроз запошљавање већег броја ватрогасаца-спасилаца, набавку савремене опреме и летелица, као и изградњу и реконструкцију објеката. Он је нагласио да, упркос унапређењима и смањењу броја жртава, број интервенција расте, при чему је прошла година била рекордна по броју пожара на отвореном. Посебно је указао да су климатске промене већ радикално промениле ситуацију и да више нису тема теоријских расправа, већ реалност видљива на терену, кроз појаве попут суперћелијских олуја које су се у Србији први пут јавиле 2023. године, као и све чешће бујичне поплаве током летњих месеци и повећан ризик од пожара, нарочито на југу и истоку земље. „Све су то показатељи да се климатске промене дешавају пред нашим очима и да као друштво морамо бити спремни на све израженије последице“, поручио је Чаушић, додајући да је, поред јачања система реаговања, кључно улагање у едукацију грађана, посебно најмлађих, као и развој система раног упозоравања.

У оквиру конференције одржане су три тематске панел-дискусије које су кроз конкретне примере, искуства и стручне анализе осветлиле кључне аспекте адаптације на климатске промене, а које су модерирали др Јелена Пузовић, руководилац Сектора за односе са јавношћу и међународну сарадњу, и Бранко Чанковић, самостални инжењер предузећа „Србијаводе“.

Први панел, под називом „Како EXPO 2027 покреће нову инфраструктуру и климатску отпорност Србије“, окупио je: Весну Видовић-заменицу градоначелника Београда, Мирослава Чучковића- градског менаџера града Београда, Ану Мирић-заменицу директора сложбе главног урбанисте града Београда, Душана Тојагића-директора ЈКП “Зеленило Београд” и Дарка Главаша-секретара за послове одбране, ванредну ситуацију и координацију града Београда. Панелисти су указали на то да припреме за EXPO 2027 већ сада обједињују значајне инфраструктурне пројекте који не само да подржавају организацију ове међународне изложбе, већ дугорочно унапређују систем заштите од поплава, управљање водама и урбану отпорност, чиме директно доприносе квалитету живота грађана.

Други панел, „Адаптација на климатске промене“, окупио је државну секретарку министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде др Стану Божовић, програмског стручњака за витални развој УНДП Србије Жарка Петровића, саветника испред министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Александра Станојевића, редовну проф. Шумарског факултета др Снежану Белановић Симић и др Дејана Дивца-директор Института “Јарослав Черни”. Кроз размену стручних знања и научних увида, панелисти су нагласили неопходност интегрисаног приступа, примене иновативних решења и јачања институционалних капацитета како би се системи благовремено прилагодили све интензивнијим климатским променама.

На трећем панелу, „Примери добре праксе сарадње државе и локалних самоуправа“, гостовали су Зоран Диздаревић-секретар Министарства за јавна улагања, саветник испред министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Станојевић, Дарко Јањић-извршни директор “Србијавода”, Ђорђе Малешевић-директор ВД “Ерозија Ваљево”, Ненад Милановић-директор предузећа “Водопривреда” Пожаревац, Драгана Лукић-градоначелница Лознице, Драгослав Павловић-градоначелник Ниша, Златана Филиповић, извршнa директорка за производњу испред КЈП “Морава - Свилајнац” и Дејан Ковачевић-председник општине Горњи Милановац. Посебан акценат стављен је на конкретне пројекте који показују да синергија између државе и локалног нивоа доноси најбоље резултате у заштити од поплава, унапређењу инфраструктуре и ефикасном управљању водним ресурсима.

Закључци конференције указују на то да су сарадња, знање и стратешко планирање темељи успешне адаптације на климатске промене. Посебно је истакнуто да пројекти који се реализују у сусрет EXPO 2027 представљају више од припреме за један догађај – они су улагање у дугорочни развој Србије, јачање њене инфраструктуре, безбедности и међународног угледа.

На крају, послата је снажна порука да „играјући за воду“ – играмо за живот, за сигурност и за будућност. Јер сваки пројекат, свака сарадња и свака иновација у области вода представља корак ближе друштву које је спремно да одговори на изазове времена које долази.