Догађаји



У Бечу одржана 21. Редовна седница Међународне комисије за заштиту реке Дунав

12.12.2018.

Међународна комисија за заштиту реке Дунав ICPDR се састоји од 14 подунавских земаља потписница Конвенције о заштити реке Дунав. Савезна Република Југославија је 30. јануара 2003. године ратификовала Конвенцију о заштити реке Дунав и донела Указ о проглашењу Закона о Конвенцији о сарадњи на заштити и одрживом коришћењу реке Дунава. СЦГ је постала пуноправни члан (ICPDR) 19. августа 2003. године.
Конвенција поставља принципе и правила за заштиту и одрживо управљање реком Дунав. Циљеви Конвенције су усмерени ка обезбеђивању одрживог коришћења и правичног управљања водним ресурсима у сливу, укључујући мере за одржање (конзервацију) екосистема, побољшање и рационалну употребу површинских и подземних вода у целом сливу.
Промовисањем и координацијом одрживог и равномерног управљања водама, укључујући заштиту, унапређење и рационално коришћење вода у корист земаља и становништва Дунавског слива, ICPDR реализује своју мисију усвајањем препорука за побољшање квалитета вода, развојем механизама за контролу поплава и акцидената, договарањем стандарда у области емисија као и обезбеђивањем да договорено нађе одраз у националном законодавству и његовој примени, али и у политикама управљања водама земаља дунавског слива.
Међународна комисија за заштиту реке Дунав је основала Секретаријат чији рад координира секретар, а који чине и технички експерти за поједина питања, службеници и помоћно особље. Секретаријат обавља административне и извршне послове ICPDR-а.
У раду ICPDR-а из Републике Србије учествовали су и учествују представници: Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, ЈВП „Србијаводе“, ЈВП „Воде Војводине“, Републичког хидрометеоролошког завода Србије, Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине - Агенције за заштиту животне средине, Института за водопривреду „Јарослав Черни“, Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић'', Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу града Београда и представници универзитета.
Сваког децембра у Бечу одржавају се редовни састанци ICPDR-а, уз учешће шефова делегација, даје се извештај о раду и усвајају се до тада припремљена документа.
11. до 12. децембра 2018. године у Беч, Аустрија одржана је21. Редовна седница Међународне комисије за заштиту реке Дунав.
Састанак је почео затвореним делом састанка на коме су разматрана општа питања, и то усвајање дневног реда, извештаја са 16. састанка стратешке експертске групе одржаног у Регенсбургу, Немачка, најава Председника ICPDR-а за 2019. годину, ICPDR чланова / посматрача и председавајућих експертским и техничким групама, финансијска, персонална и административна питања. Разматрано је стање буџета (плаћања чланица и расходи) и план буџета за наредни и извештај ревизора.
Од треће тачке дневног реда састанак је отворен и за посматраче и заинтересоване стране. Трећа тачка дневног реда разматрала је активности експертских група (извештаји председавајућих, будући планови и планиране наредне активности тематских група), и то Експертске групе за одбрану од поплава, Експертске групе за мониторинг и процену, Експертске групе за притиске и мере, Експертске групе за управљање речним сливом, Експертске групе за управљање информацијама и географским информационим системом, Експертске групе за превенцију и контролу акцидената и Експертске групе за учешће јавности.
У наставку рада је разматрана четврта тачка дневног реда - иницијатива на подсливовима Саве и Тисе.
Пета тачка дневног реда била је сарадња и партнерство са посебним нагласком на донације ЕУ. Кроз шесту тачку дата је информација о пројектима ICPDR-а, а седма информације о пројектима са прекограничним значајем.
На самом крају седнице разматран је наставак рада и договорен следећи састанак за децембар следеће године.
Република Србија кроз рад надлежних министарстава и организација као и Комисије за заштиту реке Дунав улажу напоре да у оквиру доношења и спровођења закона и подзаконских аката, као и секторских стратегија реализују део активности за која су надлежна, а такође и дају максималан допринос у припреми за реализацију пројеката који треба да допринесу заједничком резултату – развоју Републике Србије, а самим тим и развоју слива реке Дунав.