U Beču održana 21. Redovna sednica Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav

Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav ICPDR se sastoji od 14 podunavskih zemalja potpisnica Konvencije o zaštiti reke Dunav. Savezna Republika Jugoslavija je 30. januara 2003. godine ratifikovala Konvenciju o zaštiti reke Dunav i donela Ukaz o proglašenju Zakona o Konvenciji o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunava. SCG je postala punopravni član (ICPDR) 19. avgusta 2003. godine.

Konvencija postavlja principe i pravila za zaštitu i održivo upravljanje rekom Dunav. Ciljevi Konvencije su usmereni ka obezbeđivanju održivog korišćenja i pravičnog upravljanja vodnim resursima u slivu, uključujući mere za održanje (konzervaciju) ekosistema, poboljšanje i racionalnu upotrebu površinskih i podzemnih voda u celom slivu.

Promovisanjem i koordinacijom održivog i ravnomernog upravljanja vodama, uključujući zaštitu, unapređenje i racionalno korišćenje voda u korist zemalja i stanovništva Dunavskog sliva, ICPDR realizuje svoju misiju usvajanjem preporuka za poboljšanje kvaliteta voda, razvojem mehanizama za kontrolu poplava i akcidenata, dogovaranjem standarda u oblasti emisija kao i obezbeđivanjem da dogovoreno nađe odraz u nacionalnom zakonodavstvu i njegovoj primeni, ali i u politikama upravljanja vodama zemalja dunavskog sliva.

Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav je osnovala Sekretarijat čiji rad koordinira sekretar, a koji čine i tehnički eksperti za pojedina pitanja, službenici i pomoćno osoblje. Sekretarijat obavlja administrativne i izvršne poslove ICPDR-a.

U radu ICPDR-a iz Republike Srbije učestvovali su i učestvuju predstavnici: Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, JVP „Srbijavode“, JVP „Vode Vojvodine“, Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine - Agencije za zaštitu životne sredine, Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković'', Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda i predstavnici univerziteta.

Svakog decembra u Beču održavaju se redovni sastanci ICPDR-a, uz učešće šefova delegacija, daje se izveštaj o radu i usvajaju se do tada pripremljena dokumenta.

 

11. do 12. decembra 2018. godine u Beč, Austrija održana je21. Redovna sednica Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav.

Sastanak je počeo zatvorenim delom sastanka na kome su razmatrana opšta pitanja, i to usvajanje dnevnog reda, izveštaja sa 16. sastanka strateške ekspertske grupe održanog u Regensburgu, Nemačka, najava Predsednika ICPDR-a za 2019. godinu, ICPDR članova / posmatrača i predsedavajućih ekspertskim i tehničkim grupama, finansijska, personalna i administrativna pitanja. Razmatrano je stanje budžeta (plaćanja članica i rashodi) i plan budžeta za naredni i izveštaj revizora.

Od treće tačke dnevnog reda sastanak je otvoren i za posmatrače i zainteresovane strane. Treća tačka dnevnog reda razmatrala je aktivnosti ekspertskih grupa (izveštaji predsedavajućih, budući planovi i planirane naredne aktivnosti tematskih grupa), i to Ekspertske grupe za odbranu od poplava, Ekspertske grupe za monitoring i procenu, Ekspertske grupe za pritiske i mere, Ekspertske grupe za upravljanje rečnim slivom, Ekspertske grupe za upravljanje informacijama i geografskim informacionim sistemom, Ekspertske grupe za prevenciju i kontrolu akcidenata i Ekspertske grupe za učešće javnosti.

U nastavku rada je razmatrana četvrta tačka dnevnog reda - inicijativa na podslivovima Save i Tise.

Peta tačka dnevnog reda bila je saradnja i partnerstvo sa posebnim naglaskom na donacije EU. Kroz šestu tačku data je informacija o projektima ICPDR-a, a sedma informacije o projektima sa prekograničnim značajem.

Na samom kraju sednice razmatran je nastavak rada i dogovoren sledeći sastanak za decembar sledeće godine.

Republika Srbija kroz rad nadležnih ministarstava i organizacija kao i Komisije za zaštitu reke Dunav ulažu napore da u okviru donošenja i sprovođenja zakona i podzakonskih akata, kao i sektorskih strategija realizuju deo aktivnosti za koja su nadležna, a takođe i daju maksimalan doprinos u pripremi za realizaciju projekata koji treba da doprinesu zajedničkom rezultatu – razvoju Republike Srbije, a samim tim i razvoju sliva reke Dunav.

  1. Nazad
  2. Vrh
  3. Početna
  4. Štampanje
  5. Pišite nam
  6. Struktura